Slatke pogačice sa kupusom

Starinski recept za slatkiš "bez išta". Nije baš neki slatkiš. Dobar je za doručak ili večeru. Nije baš ni skroz "bez išta" jer se čak ni klin čorba ne pravi ni od čega.

Ali je skroman i jednostavan kao sve što je bilo nekada. Bez ambicija da  bude najbolji, samo sa prostom i strpljivom nadom da će biti dovoljno dobar.

Napredak je uslovljen postojanjem želje da se bude sve bolji. Ali baš ta želja i namera nekada prosto pojedu mir.

Pretražujem neprekidno blogove, čitav internet, časopise, knjige i biblioteke. Tražim neke nove i savršene recepte. 

Počinjem novi roman i svakog dana iznova brišem ono što je juče napisano. Nedovoljno dobro, gunđam za sebe.

I vraćam se bezbroj puta na isti pasus knjige jer nisam dobro pročitala, jer nisam zapamtila. I vrte me u krug nesposobnosti i namere. Mučno je stajati u mestu kada toliko toga želite, možete, morate.

A možemo svi. 

Svi iz tog kruga treba odlučno da iskoračimo delom. Stvarnim delom. Makar i ne bilo najbolje. Makar imalo bezbroj mana.

Nemam više snage od sebe da tražim savršenstvo. 

Savršeni student, savršena žena, savršena domaćica, savršena ćerka, savršena sestra, savršeno tiha, savršeno vredna, savršeno pažljiva, savršeno ljubazna, savršeno mršava. 

Savršeno prazna od svojih istinskih vrlina i mana. 

Pretvorena u bezličnu robinju svojih sopstvenih strahova.

Znate koliko često sve, sve to izvire iz naše zablude da samo savršeni zaslužuju ljubav. Da samo jedan promašaj ili pad znače da ćemo biti odbačeni, zamenjeni, prezreni. Da smo vredni samo dok se trudimo u grču i u gorčini da budemo najbolji. Bez mane. Bez greške. Bez jednog jedinog propusta.

Umorio me je takav život, stotinu godina dodao na moje godine.

I sad nemam više snage da tražim ni ljubav. Neka me voli ko želi. Neka me ne voli.

Neka jednom budem slobodna od straha da ne vredim.

Neka mi budu dovoljne ove proste, jeftine i fine pogačice. Neka dobiju šansu da svakodnevicu učine blagoslovenom i mirnom.

Neka me ne bude briga ni za jednu moju svakodnevnu brigu.

Neka jednostavno ustukne strah pred slobodom i neka jednostavno budem ja, umesto svih tih lažno savršenih lica kojima sam se sakrila od svega.

Nemam više snage ni da se bojim. Život kukavice ne voli. A ja volim život ma kako se tužna i mrzovoljna činila ponekad.

 Kašiku šećera u prahu dodajte mlakom mleku pa u to izdbrobite kvasac i ostavite da naraste. Brašno pomešajte sa žumancima, solju, puterom  i šećerom pa dodajte kvasac, umesite glatko testo i ostavite na toplom da naraste. Kada testo udvostruči volumen, prebacite ga na pobrašnjavljenu podlogu i razvucite na debljinu od oko 4 mm. i vadite čašom prečnika oko 7  cm. ( naravno, dimenzije su proizvoljne  u suštini ).

Očišćeni kupus iseckajte ili narendajte sitno pa stavite na rastopljeni puter i uz povremeno mešanje dinstajte dok ne bude sasvim mek. Dodajte mu tada šećer u prahu, so i cimet ( po ukusu ) pa promešajte dobro, sklonite sa vatre i ohladite.

Svaki krug  testa nafilujte nadevom ( stavite ga na sredinu pa uvijte lepu lopticu ) sastavom ih okrenite na dole, složite na pleh pokriven papirom za pečenje. Obavezno kolačiće izbockajte viljuškom i premažite jajetom.Pecite na 180 stepeni dok ne porumene, u mojoj staroj rerni to je oko pola sata.

Hladne pogačice možete da posipate šećerom u prahu koji ste zamirisali vanilom.