Upečatljivo mek i mirisan ovaj hleb ne iziskuje ni veliku veštinu, ni neke posebne sastojke niti mnogo vremena. Limunova korica čini ga posebnim, kao što i naše dane može neki fini, iznenadni i šarmantni začin ( čitajte - događaj, neka vest, prilika koju dobijamo, nekada i čovek ) da pretvori u neponovljive i pamćenja vredne.
U narednoj periodu neću moći ovde da vam pišem priče :-). Ne toliko zbog nedostatka vremena koliko zbog nedostatka inspiracije. Sva moja pažnja usmerena je trenutno na neke druge poslove, svi se tiču lepe književnosti i obavestiću vas o svemu kako novosti budu pristizale :-).
Recepti će i dalje da stižu na blog takoreći svakodnevno jer svakako ne prestajem da kuvam :-)).
Takođe, molim vas za razumevanje ukoliko neko pitanje ili komentar ne pročitam na vreme, pa ne odgovorim kada treba, ukoliko je odgovor potreban. U svakom slučaju ću da se trudim da ispratim sve i da i dalje budem za vas tu, kao što ste i vi za mene, svih ovih meseci :-))
Sastojci:
500 gr. mekog brašna
20 gr. šećera
20 gr. svežeg kvasca
250 ml. mlakog mleka
50 ml. ulja
2 kašičice soli
50 gr. susama
rendana korica 1 limuna
1 žumance za premazivanje
Testo se sprema standardno. U mlako mleko stavite šećer i izdrobljeni kvasac pa kada nadođe pomešajte sa ostalim sastojcima, osim susama i žumanceta. Kada umesite glatko testo ostavite ga da narasta na toplom mestu dok mu se volumen ne udvostruči. Kada se to desi nauljite manju tepsiju. Testo kratko premesite i prebacite u tepsiju, poravnajte površinu i ostavite da odstoji još 20 minuta na toplom. Nakon tog vremena, premažite hleb žumancetom i pospite susamom pa pecite na 180 stepeni dok ne porumeni, oko pola sata, ili čak nešto kraće.
