Medenjak :)

Kako su tmurni bili ovi dani!

Bez zraka sunca, bez tračka srebrne zimske svetlosti, čak i bez snega, sivilo je pritislo zemlju. Puste su ulice, čudno puste i tihe.

Podsećalo je sve pomalo na jesen, onu mrtvu, kasnu, suru jesen. A ja jesen više ne volim, kao što ne volim ni zimu, već godinama. 

Očajna sam u takvim danima / sreća pa je danas sunčano. I priznajem, netrpeljiva kakva nisam obično, takoreći prema svemu što inače ćutke zaobiđem. Moja surova strana, koju niste baš često viđali do sada :-).  Znam da moje nezadovoljstvo nema suštinski veze sa tmurnim vremenom. 

Ima sa nekim nedostajanjem. I sve mi smeta. I primećujem besmislenost reči i stvari koje mi, kada sam srećna, deluju ispunjene smislom.

Ne znam kako vi doživljavate i kako se osećate kada čitate uputstva za srećan dan i nasmejan život kojima nas svakodnevno, gotovo cinično, zasipaju raznorazni. Sa svih strana učitelji, mudraci, filosofi.

Ako ste tužni, ofarbajte zid iznad kreveta u žuto, zasadite nanu, napravite kafu sa čokoladom i karamelom i shvatićete kako ste zapravo srećni što ste živi i bićete sve srećniji iz dana u dan, samo ako nastavite da obavljate sve više bespotrebnih i nesuvislih radnji kreativnih poput dečijeg gnječenja plastelina. 

Da li stvarno, stvarno sreću treba da tražimo u "malim stvarima"?

Znate da gotovo nikada ne delim savete i da ne mislim kako sam dovoljno pametna ili životno iskusna da bih bila nekome učiteljica, ali hajde da razmislimo šta nam stvarno može učiniti lepim jedan sivi, isprazni i predugi dan, usamljen, leden i bezličan?

Da li nam je stvarno uživanje u toploj kafi, u besmislenom ćaskanju sa nekim nebitnim ljudima, da li nam je stvarno ali stvarno nekoliko šarenih tkanina, malo veselih lončića i formalnih komplimenata dovoljno da dan bude bolji, da mi budemo bolji?

Umesto ugađanja sebi, umesto igranja u šarenom DIY pesku za odrasle, čime možemo da ukrasimo svoju svakodnevicu i da tako užasno prazne duše izvedemo iz pakla samoposvećenosti?

Šta može da nas probudi i da nam vikne da smo tako prokleto sebični i da smo tako prokleto uspavani i da naša sreća, naše unutrašnje zadovoljstvo nije ono radi čega smo rođeni?

Meni su pedagozi, kada sam bila dete, rekli da to treba da se promeni, ali nije se promenilo jer nisam htela da se promeni. 

To što ja mislim da smo nastali da bismo srećnima učinili druge.

Drugi su naša sopstvena sreća. 

A ne stvari, ne stvari, koliko god "male" bile. To što su nam rekli da su te stvari "male" trebalo bi da skine sa naše savesti prigovor da smo materijalisti ili hedonisti, da nas ubedi da smo razumeli život i prezreli svetovna bogatstva. Ali nismo, sve dok sreću tražimo u stvarima, u ugođajima, u ulepšavanjima naše sopstvene svakodnevice. 

Sreća se nalazi samo u drugom čoveku. 

U ljubavi prema njemu.

U odricanju radi njega. 

U potrazi za njim.

U opraštanju njemu. 

Uvek u davanju, uvek u borbi za njega, nikada u ugađanju sebi.

Znam, znam, sve znam :-).

Samo srećan čovek učiniće druge srećnim, kažu. 

Malo, slatko zadovoljstvo koje priuštite sebi oslobodiće vas frustracija, kažu.

Zavolite sebe da biste voleli druge, i da bi oni mogli da vole vas, kažu.

Sve su nas naučili ideolozi i glasnogovornici egocentrizma, "uradi sam" teoretirači sreće u otiračima, šoljicama i cvetićima. Samo nam nisu rekli kako ljubav prema sebi i samopoštovanje, kako naš predivni šareni dom, kako naše ljupke nove činijice na tufne, kako te beskrajno nebitne i površne stvari mogu da nas zagrle onda kada je dan tako siv, kao da je jesen i kada smo toliko sami i usamljeni da postaje neporecivo jasna istina o čovekovoj sreći. 

Razumete me, nemam ja ništa protiv lepih šoljica i šarenih stolnjaka :-). Ali neka ostanu na mestu koje im pripada. Sve to su samo stvari. Njih ne bi trebalo da volimo.

Nije sreća u malim stvarima. 

Sreća je u  ljudima.
U ljubavi.
A njoj ništa ne treba. Ni izleti, ni sve ljupkosti ovog materijalnog sveta, ni čarolija kojom oplemenjujemo život.
Ona to čini takva kakva je, gola.
Život koji je ukrašen ljubavlju ispražnjen je od svega drugog. Jer ona ne delu mesto sa zabludama. A gorka je zabluda da možemo igrajući se stvarima sebi da ulepšamo suštinu. Možemo samo da ubijemo vreme.
A to je ubistvo, kao i svako drugo. Ili još gore, to je nasmešeno samoubistvo.
 

 * Veza između ovog teksta i recepta ispod? Ako je uočite javite mi :-), nisam sigurna da postoji. Dešava se. 

Misli su mi potpuno nepovezane. Imam teški teret nedostajanja na duši, ne zamerajte mi.


Ovaj medenjak je totalno klasičan, svoj, baš jedan tipičan kremasti medeni kolač koji je mnoga detinjstva zamirisao. <3

260 gr brašna
1 jaje 
1 žumance
2 kašike meda
40 gr putera
100 gr šećera u prahu
1 kašičica cimeta
1 kašičica sode bikarbone
malo mlevenog karanfilića
1 kašika mleka
rendana kora limuna

Od svih sastojaka izradite testo i podelite ga na dva dela. Dakle, samo sjedinite sastojke i lepo umesite kao svako drugo testo. Svaki deo posebno razvijte oklagijom na veličinu otprilike 25x30 cm i pecite na papiru za pečenje 10 minuta na 150 stepeni. Nemojte da pečete duže ako vam je rerna normalna, inače će testo biti tvrdo. :-)

Nadev:

1/2 l mleka
200 gr šećera
1 kašika vanilin šećera
4 kašike oštrog brašna
250 gr putera

 Malo mleka treba da odvojite sa strane a ostatak sa šećerom i vanilin šećerom ugrejte do vrenja. Sa izdvojenom mleku pomešajte brašno i uz mešanje sipajte u mleko koje vri. Kuvajte nekoliko minuta na tihoj vatri, ja sve kremove kuvam na pari za svaki slučaj. :-)
Puter umutite penasto i pomešajte sa ohlađenom kašom.

Čaj sa rumom:

Skuvajte 200 ml čaja po svom izboru, dodaje mu rum i prohladite.

I još:

 malo pakovanje piškota


Na jednu koru rasporedite polovinu nadeva, preko njega poređajte piškote natopljene čajem, preko njih nanesite drugu polovinu fila i prekrijte drugom korom. Kolač pritisnite ravnomerno nečim teškim i pustite da odstoji tokom noći da testo i piškote omekšaju.


Još:

dzem od ribizli ili neki drugi kiseliji crveni dzem

Gornju koru kolača premažite obilno dzemom.

 Glazura:

100 gr. čokolade za kuvanje
50 gr putera
 

 

Na pari rastopite čokoladu sa puterom, prohladite glazuru i prelijte kolač.