Evo mene. Uglavnom ovih dana gledam fudbal. Ne mogu da se otmem utisku da sam kao izbačeni na ulicu pas koji uzaludno i očajnički grebe po gospodarevim vratima. Hoću godinama, godinama unazad.
Budili smo se u rano, rosno i zeleno jutro, jurili loptu do popodneva, gledali fudbal uveče, spavali mirno, zdravo, umorno.
Ustajali raspoloženi za novu igru. Pobedu, poraz, svejedno.
Sad se budim tako da me pomalo bole leđa, smeta mi vrućina i shvatim da je već podne kada naposletku stavim sočiva i sednem za kompjuter.
I ne mogu.
Iznova i iznova tražim to svoje detinjstvo. U stvarima koje sam nekada volela. Da, i u fudbalu. Već sam na par mesta pisala, on je za mene nerazmrsivo klupko najvrednijih uspomena. Neobjašnjivo, kako jedna tako prozaična stvar može da vam vezuje srce za ljubljena mesta, ljude, godine.
Neobjašnjivo, kako sam uspela da ostarim a nisam se nauživala detinjstva, kad sam pre stigla da postanem mrzovoljna i ozbiljna žena koja nije nikada raspoložena za novu igru.
Neobjašnjivo, zašto mi se čini da mogu da vratim vreme i da budem što sam bila u ovakvim julskim danima, zašto zavaravam sebe da je moguć povratak u nešto čega nema?
Svejedno, i dalje uporno gledam fudbal. Smešno je, i smejte se, ali vraća mi životnu snagu na način koji bih mogla da opišem samo nekome ko je sa mnom rastao.
Ali takvom nekom ne bih ni morala.
Sasvim je jasno da uspomene postoje na mestima na kojima ih nikada ne bismo tražili. One nas uvek nađu, nepogrešivo.
Današnji recept nema veze sa nostalgijom. On je pre način da omogućite sebi uživanje u slobodi mirisa i aroma, da današnjicu malo ukrasite i da budete mnogo srećni.
P.S. Ima još načina da budete srećniji :-D. Dobra frizura, na primer :-D. Modni vrisak ima pojačanje, pa pitajte nešto frizera - OVDE.
Sastojci:
( Ovo su sastojci za 4 porcije. Pošto mere nisu naročito precizne, možete da ih prilagodite sebi, isto tako možete da sve skupa duplirate, mada po mom mišljenju i apetitu :-) jedna rolnice bude previše za jednu osobu, posebno uz prilog i salatu ).
4 otkoštena batka sa kožicom ( ubijte me ako znam da li je ispravno "batka" ili "bataka" , ali meni ovako zvuči ispravnije ) - ako nemate gde da kupite otkoštene a sami ne umete to da uradite, možete da koristite i tanko belo meso, ali onda spremite i dodatak - šnite slanine u koje ćete da uvijete rolnice kako biste nadonkadili nedostatak kožice sa pileta.
oko 100 gr. urmi ( onih kandiranih )
oko 100 gr. slanog kikirikija ( može i prženi i pečeni )
rendana korica 1/2 pomorandže
oko 200 gr. dimljenog kačkavalja
malo ulja
ako volite - malo svežeg ruzmarina
so po ukusu
biber
peršun za posipanje
+ ako pravite rolnice od belog mesa, šnite slanine da ih umotate pre prženja
Meso posolite i pobiberite po ukusu. Raširite lepo komade pa unutrašnjost pospite sitnoseckanim urmama koje ste prethodno prokuvali, mlevenim kikirikijem, koricom narandže, ruzmarinom i dodajte preko svega malo dimljenog kačkavalja. Umotajte rolnicu i kanapom vežite tako da vam se ne otvara prilikom prženja. Ja sam koristila konac za heklanje, uvek njega koristim jer nemam te kuhinjske kanape :-).
Ugrejte ulje pa propržite rolnice samo da dobiju koricu. Izvadite ih iz ulja, ulje prebacite u neku posudu koja podnosi pečenje u rerni, rolnice prebacite u nju i dodajte oko 50 ml. vode, još malo ulja i pokrijte posudu folijom pa pecite na 200 stepeni oko pola sata.
Pred kraj pečenja otkrijte posudu i ostavite da se 10 minuta rolnice peku otkrivene, dodajte ostatak rendanog kačkavalja. Na kraju pospite listovima peršuna. Naravno, pre služenja skinite konopac, kanap :-).
* Budite pažljivi kad solite, dimljeni kačkavalj ume da bude prilično slan.
** U nedostatku dimljenog, može i obični kačkavalj. Možete, mada ne morate, u tom slučaju kockice slanine da dodate kao nadev kako biste obezbedili dimljeni ukus rolnicama.
